Setajuci gradom primecujem opstu golotinju..Toliko je zastrasujuce da mi cesto dodje da pridjem (devojcicama,tek izleglim iz jajeta ) i kazem im da se malo ogrnu.Marame nisu toliko skupe,a ima ih u svim prosaranim duginim bojama.Poneke mirisu na zumbul koliko su lepe.
Kupila sam nove cipele,sa vazdusnim djonom.Kazu da poboljsava drzanje tela i sagorevaju kalorije,ha ha.Ovaj momenat mi je najsmesniji.Ne mogu one da istope moje skladno popunjene obline , koliko ja mogu da pojedem. Pored mene prolazi “skockana” devojka sa povecom stikletinom ,nabada trotoar i imam utisak da ce ostaviti rupu u asfaltu,kao znak da je upravo prosla tom ulicom. Straznjica me boli od pravilnosti hoda u kome poskakujem kao na duseku I samo cekam kad cu da poletim,Gledajuci nju- njoj straznjica pimpuje kao najbolji ping-pong duel ikada odigran.
Bizuterija nikada nije bila “in” . Sada je toliko popularna da je prodaju “na kilo za sve pare “.
Ogledalo,kao vecita publika daje pozitivne i negativne komentare na prikazane kreacije kupljenih djindjuva,prstenja,oglica I snalica.
Mini suknje I sorcevi nisu vise onaj modni detalj garderobe u kome bi se svaka zena osmelila da prikaze veci deo svog tela.Taj momenat zameljen je slikom sireg kaisa oko struka ,koliko je minijaturno.I golotinja prsti na sve strane, a devojke na ulicama nikada sigurnije nisu koracale.Stikla,djindjuva I kais klepecu,zveckaju I stvaraju obruc muskih pogleda u zanosu slike dobre ribe .
A samo par ulica dalje ,dole niz reku ,ima jedan mali presladak restoran u kome bih svakome preporucila jednog dobrog recnog smudja na zaru. Ako mene neko pita – to je “dobra riba”.
