Dobra riba

Setajuci gradom primecujem opstu golotinju..Toliko je zastrasujuce da mi cesto dodje da pridjem (devojcicama,tek izleglim iz jajeta ) i kazem im da se malo ogrnu.Marame nisu toliko skupe,a ima ih u svim prosaranim duginim bojama.Poneke mirisu na zumbul koliko su lepe.

Kupila sam nove cipele,sa vazdusnim djonom.Kazu da poboljsava drzanje tela i sagorevaju kalorije,ha ha.Ovaj momenat mi je najsmesniji.Ne mogu one da istope moje skladno popunjene obline , koliko ja mogu da pojedem. Pored mene prolazi “skockana” devojka sa povecom stikletinom ,nabada trotoar i imam utisak da ce ostaviti rupu u asfaltu,kao znak da je upravo prosla tom ulicom. Straznjica me  boli od pravilnosti hoda u kome poskakujem kao na duseku I samo cekam kad cu da poletim,Gledajuci nju- njoj straznjica pimpuje kao najbolji ping-pong duel ikada odigran.

Bizuterija nikada nije bila “in” . Sada je toliko popularna da je prodaju “na kilo za sve pare “.

Ogledalo,kao vecita publika daje pozitivne i negativne komentare na prikazane kreacije kupljenih djindjuva,prstenja,oglica I snalica.

Mini suknje I sorcevi nisu vise onaj modni detalj garderobe u kome bi se svaka zena osmelila da prikaze veci deo svog tela.Taj momenat zameljen je slikom sireg kaisa oko struka ,koliko je minijaturno.I golotinja prsti na sve strane, a devojke na ulicama nikada sigurnije nisu koracale.Stikla,djindjuva I kais klepecu,zveckaju I stvaraju obruc muskih pogleda u  zanosu slike dobre ribe .

A samo par ulica dalje ,dole niz  reku ,ima jedan mali presladak restoran u kome bih svakome preporucila jednog dobrog recnog smudja na zaru. Ako mene neko pita – to je “dobra riba”.

Glad

Subota veče i 4 žene za stolom.U pozadini ide lagana muzikica, koja remeti opsežnu raspravu, tek toliko da nesvesno klatim nogom dok slušam -o čemu? Ta večita tema kada se skupe žene i počnu da pijuču ko gladne golubice : Muškarci i opet malo o njima. 

„A rekle smo- više nikada o njima, kada se nađemo,ali ipak da ti kažem slatka moja.... „.

Gladne pogleda, skrećići pogled sa već zahutktale priče krajičkom oka bacaju pogled na onog ko je ušao u lokal.Glad da postoji mogućnost da se sudbinski susretnu dva oka jača je od radoznalosti. Iz te gladi, javlja se glad za pažnjom u priči smislene tehnike zavođenja u kupovini narednih štiklica.Razrada traje duboko u noć,koji par čarapa uz nezaobilazni halter bolje ističe već preumorne noge štiklica.Glad za pažnjom, jača je od bola umornih nogu.Nezaobilazni deo svake priče je ženski parfem, koji bi i onog bez čula mirisa bacio u nesvest.Glad za zagrljajem okupan mirisom jači je i od njegove ne-skromne cifre u parfimeriji. Na svaku pomenu sexa,svakoj ženi se oči zasijaju do te mere da se u njima ocrtava ona fantazija koju u svojim mislima godinama kriju i priželjkuju.Glad za osvajanjem muškog ega je u toj meri visoka da ga prikazuju sa toliko obožavanja ili sarkastično spuštaju do uništenja.Gladan čovek ne bira sredstvo da dođe do zalogaja. Dovoljno pregladnele, naručuju po jedan mojito da utole žeđ za gladnim usnama.Usnama, koje će govoriti –„gladan sam te ceo svoj život“.U ime te gladi -sa osmehom nazdravljaju.

Vrteška

Kao mala volela sam vrteške,ali „iznenadne“ goste sa sve raširenim rukama koji su mi  trčali u zagrljaj da me zavrte u znak dobrodošlice ( jer sva deca to vole ) , nikada.Uvek su me gnječili ostavljajući  raznorazne miomirise u mom nosu  ili su me „nezgrapno“ prinosili sebi gde bi me svaka koščica bolela .Oni su se cerili ,a ja sam vrištala .Da bi me smirili i odagnali znak pitanja iznad glave od moje vriske, vodili su me u luna park.Obožavala sam vrteške i one fucking vezane patke, za koje su se svi borili da je skinu.Meni je to bila nemoguća misija ali vrteška je uvek bila sloboda van svih granica. Sednem,prebacim polugu da ne ispadnem i čekam da me vine do neba.Prvo se malo cimne,tek toliko da se pripremim da uskoro neću moći dodirnuti tlo nogama i uzlećemo.Krećemo se sve brže,vetar miluje lice i mrsi mi kosu, a u sebi osećam potpunu slobodu .Mlataram nogama i grabim visine.Totalna predaja. Od uzbudjenja jedino mi preostaje da vrištim na sav glas i smejem se svim srcem.Prizor srećnog deteta .

Ono što pokušavam sada je da zavrtim vrtešku života.Zacrtane visine su mi tako daleke da ni povremeno vrištanje više ne pomaže. U časovima nemoći vrtim se sama u krug do te mere da me hvata vrtoglavica i kao kroz san vidim „kolo sreće“ koje se okreće.Tek sad uvidjam zašto je bio cilj uhvatiti patku?!.Patka te čini ponosnim jer  ti je donela sreću da okreneš još jedan pobedonosni krug u kome i dostizanje visina više nije nemoguća misija .