Virtuelna drugarica

Nisam otkrila rupu na saksiji,ali sam licno pripisala sebi jos jednog prijatelja.Cak i ako je virtuelni.Ona je zena u srednjim godinama emancipovana,elokventna,nezna i svoja. Postoji,dise,misli i zivi na ulicama ovog prelepog grada,ali cesto i izlazi iz njega.Njeni pecati u pasosu su moje slike, koje krase moj notic bukic (notebook laptop) u obliku  background podloga.Toliko je kreativna da me ponekad zabole sopstvene misli-kako uspeva da napravi tolike kolaze ( kultura,umetnost, zabava,ljubav ), a da joj inspiracija ne posustaje i iz dana u dan, slazuci jos vise i vise kockica na vec poplocanom putu.Nisam fanatik, divim joj se u sopstvenoj tisini.Cesto je posecujem,ali je nista ne  pitam.Pronalazim je u kuhinji jer volim kada me podseti na ukus djumbira, a tek na ananas sa medom...mmm .Uh, uvek ogladnim.Tu je da me bocne, tek toliko da se zaputim u parfimeriju po dodatnu kremicu ,a o styling-u kada govori-ostajem zatecena. Hej, pa ja sam ipak zena koja mora da radi na svom look-u. I dan danas ne shvatam kako zene uspevaju da voze kola u stiklama, budu tip-top u 07h kad krecu na work ,sa previse sminke na tek probudjenom licu. Koja je to maskara koja drzi, ne trepavice, vec oci budne kao da je 15h popodne?. Za mene je to proces kome se treba maksimalno posvetiti.Jutarnje sate ne zelim da posvecujem toliko ogledalu koliko tezim mirisu kafe.Zato samo namazem kremu na lice i vec pevam u kolima .Muzika je oblast u kojoj se vise nego dopunjujemo. Ona voli da coolira - a ja jos i da igram.Fly so high ili me jedino muzika cini opustenom i apsolutno svojom.Osecaj slobode u casovima kada me ritam ponese, ne umem da opisem. Znam samo da bih uvek vristala iz sveg glasa. Volim da volim. Ljubav je DRU ( moj saputnik ),a njena desna strana postelje jos uvek mirise na iscekivanje.Golica joj utrobu,prevrce je u snovima,mazi je toplim dodirima sna.Virtuelna ili stvarna, boji moj svet sarenijim bojama, inspirativnim pricama zivota, ostavljajuci onaj zajedljivi osmeh na rubovima usana.Zato joj se uvek i vracam.