Puzzla

U svakom novom licu ,osmehu, pogledu tražila sam – svoje drugo JA. Dok ga nisam pronašla – lutala sam, godinama. Zamišljala sam dan u kome bi se možda: sudarili na nekom uglu ulice, u gradskom prevozu izvinjavajući se zbog gužve, pogrešnom broju na javljanje kućnog telefona, u redu na kasi, pored tezge na pijaci, na pešačkom prelazu, koncertu, plaži, negde već.

I što sam bila čvršća u svojoj zamisli da negde postoji ta puzzla koja nedostaje u mom mozaiku, to sam bila sve nemirnija i nestrpljiva. Trčala sam za svakom novom slikom koja bi osvanula kao novi grafit na pločniku. Nošena mišlju: „ možda je baš on ili ne, onaj drugi- puzzla koja nedostaje?“. Stadijum opšteg delirijuma doneo mi je noći bez sna sa previše očekivanja i isčekivanja, premalo smeha, prepunu čašu suza, a u ušima je uvek ostajala, već dobro poznata rečenica  „ nije te dovoljno voleo „.

Srce je pumpalo i pumpalo, i puštalo kroz vene da teče tu uzavrelu krv dok se nije umorilo. Potom je usledila velika tišina i veliki odraz u ogledalu.Ono sto sam videla nije mi se dopalo.Ta slika nije bila devojka koja u sebi nosi paletu duginih boja. Probuđena iz sopstvene zamke posvetila sam se pronalaženju svog unutrašnjeg mira. Iz dana u dan išla sam ka svim onim stvarima koje me čine srećnom, onome čemu pridajem pažnju i volim ( do te mere ) da sam postala negde i fanatik: muzika, kulinarstvo, knjževnost, enterijer i podijum za ples. Vođena idejom kako pozivam mali broj meni dragih ljudi u životni prostor, okupan prirodnim bojama,ušuškanim tonovima i mirisnim notama - moj notes je poprimio široke razmere u pronalaženju adekvatnih potrepština. Igrajući se sama sa sobom uz ples escajga,poklopčića i malih tajni velikih kuvara, bojila sam i slagala moje srce na tanjiru. A sva ta nova pozitivna energija širila se oko mene kao para iz „a la la Layla“ lonca, upijajući sve mirise okupanog doma.Nošena notama mira-unutar sebe , pojavila se tako iznenada, bez imalo najave, kao nepozvan gost - moja puzzla. Uskočila i popunila pukotinu do te mere da više nikada ne ispadne iz ležišta. Kao dosuđeni penal, puzzla je poentirala sa toliko topline i svetlosti, ostavljajući večitu iskru u mojim očima koju niko i nikada neće moći ugasiti.